Vlada Kolumbije i pripadnici “Farka” potpisaće mirovni sporazum, svečanoj ceremoniji prisustvovaće Raul Kastro, Ban Ki-Mun, DŽon Keri...

Mirovni sporazum između kolumbijske vlade i pripadnika gerilske pobunjeničke grupe "Revolucionarne oružane snage Kolumbije" (Fark) biće potpisan u ponedeljak, čime će i formalno biti okončan oružani sukob koji je trajao više od pola veka.

Sporazum zaključen 24. avgusta potpisaće predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i komandant Farka Rodrigo Londonjo, poznatiji po svom ratnom pseudonimu Timoleon Himenes ili Timošenko.

Svečana ceremonija potpisivanja sporazuma biće održana u primorskom gradu Kartaheni pred oko 2.500 ljudi koji će za tu priliku biti obučeni u belo, a najavljen je govor Santosa i Londonja.

Događaju će prisustvovati 15 šefova država Latinske Amerike, među kojima i kubanski predsednik Raul Kastro, čija je zemlja bila domaćin četvorogodišnjih mirovnih pregovora pod pokroviteljstvom Norveške, Venecuele i Čilea.

Na ceremoniju će doći i bivši španski kralj Huan Karlos, generalni sekretar UN Ban Ki Mun, generalni sekretar Organizacije američkih država Luis Almagro, predsednici Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda DŽim Jong Kim i Kristin Lagard, američki državni sekretar DŽon Keri i državni sekretar Vatikana, kardinal Pjetro Parolin.

Dolazak je potvrdilo 27 šefova diplomatija, među kojima i Norvežanin Borge Brende, kao i bivši predsednik Urugvaja Hose Muhika, nekadašnji meksički predsednik Ernesto Sediljo, bivši španski premijer Felipe Gonsales i bivši generalni sekretar UN Kofi Anan.

Kardinal Parolin će se danas u Bogoti sastati sa kolumbijskim predsednikom Santosom, a poglavar Rimokatoličke crkve papa Franja više puta je izrazio želju da sledeće godine poseti Kolumbiju.

"Ovim sporazumom zatvaramo poglavlje rata i okrećemo se miru", rekao je Santos u sredu, obraćajući se Generalnoj skupštini UN u Njujorku.

Pripadnici Farka, nastalog 1964. godine od grupe pobunjenika iz ruralnih delova zemlje, održali su tokom prethodnih dana završnu konferenciju u svom uporištu u Kaguanu na kojoj su ratifikovali sporazum.

U oružanom sukobu koji je trajao više od pola veka učestvovale su i druge gerilske grupe ektremne levice, kao što je Oslobodilačka nacionalna armija (ELN), koja je još aktivna i broji 1.500 pripadnika.

Procenjuje se da je tokom sukoba život izgubilo više od 260.000 ljudi, njih 45.000 i dalje se vodi kao nestalo, a 6,9 miliona je napustilo svoje domove.

Da bi sporazum stupio na snagu, potrebno je da 2. oktobra bude potvrđen na referendumu raspisanom na inicijativu predsednika Santosa.

Kartahena, kolonijalni primorski grad koji se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine i smatra se "biserom Kariba", nije izabrana za mesto potpisivanja sporazuma iz simboličnih ili istorijskih razloga, već zbog svoje očuvane infrastrukture i činjenice da se glavni grad Bogota nalazi na 2.600 metara nadmorske visine, što bi bilo nepovoljno za mnoge strane zvanice.

(Beta)